Cene zlata i njihovo kretanje Zapad-Istok
Podelite
Cene zlata i njihovo kretanje Zapad-Istok, trgovina zlatom između Zapada i Istoka prati zajednički obrazac tokom perioda od 90 godina. Ovaj obrazac je uzrokovan količinom institucionalnog zlata koje je dostupno na Zapadu i potražnjom za ovim metalom u zemljama na istoku. Kao rezultat toga, cena zlata se kreće napred-nazad u tandemu sa količinom zlata dostupnom na površini. Poznavanje ovog obrasca može vam pomoći da razumete kako funkcioniše tržište zlata i cenu zlata.
Zlato je često u ciklusu oseka i oseka. Ponekad cena zlata brzo raste i pada, ali to nije uvek tako. Globalno tržište zlata nikada ne prestaje da se razvija, tako da može proći kroz mnogo različitih faza.
Globalno tržište zlata će proći kroz mnoge promene u narednih nekoliko godina.
Ponekada cena zlata pada, a drugi put će rasti. Ali sve u svemu, ići će gore-dole kao talas.
Brojevi ponude i potražnje konsultantskih firmi su na neki način korisni, ali nisu potpuni. Na primer, zlato ima visok odnos zaliha i protoka, što znači da je cena zlata uglavnom određena trgovinom metala iznad zemlje. Nasuprot tome, cena proizvoda koji su novoproizvedeni zavisi od toga koliko je stvarno prodato.
Proizvodnja zlata utiče na ponudu i potražnju za zlatom. Količina zlata iznad zemlje se vremenom menja, a rudari uvek prodaju da bi zadovoljili potražnju koja je dostupna.
Tržište zlata je mesto gde ljudi kupuju i prodaju zlatnike. Obrazac plime je način da se predvidi koliko će zlata biti na tržištu u budućnosti.
Obrazac plime i oseke
Postoji mnogo različitih tipova ekonomija širom sveta i neke su razvijenije od drugih. U razvijenijim ekonomijama ljudi često drže svoj novac u bankama i ne koriste mnogo fizičko zlato. U manje razvijenim ekonomijama ljudi često drže veliki deo novca u fizičkom zlatu jer su to tako radili njihovi preci. Ovo je posebno tačno u zemljama poput Kine, gde ljudi cene zlato zbog njegovih praktičnih svrha, na primer kao poklon na venčanju ili tokom porođaja.
Sistemi socijalne zaštite i finansijalizacija postepeno su oduzimali zlato iz svakodnevnog života zapadnih ljudi. Ljudi ne obraćaju mnogo pažnje na zlato kada imaju dovoljno novca za život. Investicioni fondovi trguju zlatom na osnovu modela koji su dizajnirani da zarade najviše novca u najkraćem vremenu.
Kada ljudi postanu više zabrinuti za ekonomiju, možda će kupiti zlato, jer se na njega gleda kao na bezbednu investiciju. Ali kada ljudi postanu sigurniji u ekonomiju, možda će rasprodati svoje zlato, jer se na to više ne gleda kao na bezbednu investiciju.
Na istoku ljudi cene zlato kao zalihu vrednosti i sporo ga prodaju kada cena pada. Zbog toga zarađuju kupujući zlato kada je jeftino i prodaju ga kada je skuplje.
Zapad kontroliše cenu zlata i to određuje kolika je nestabilnost na tržištu zlata. Poslednjih 100 godina, ovo je bila dinamika koja dobro funkcioniše.
Protok zlata zapad-istok se i dalje dešava
Od januara 2020. godine, količina tereta koji se kreće kroz okean ostala je relativno stabilna. Međutim, obrazac kretanja tereta ostaje živ i zdrav.
Ovaj članak je fokusiran na objašnjavanje kako se cene razlikuju između različitih mesta i na praćenje tokova zlata između različitih zemalja.
U 2020. godini očekivana kamatna stopa u SAD je pala, što je dovelo do pada cena zlata. Kao što bi obrazac sugerisao, ljudi na Zapadu su kupovali više zlata, dok su ljudi na Istoku prodavali.
Tržište zlata u Kini je mesto gde ljudi mogu da kupuju i prodaju zlato.
Kineska vlada želi da ljudi gomilaju zlato kako bi kineska ekonomija ostala zdrava, i ne želi da ga ljudi prodaju. Zbog toga kineska vlada ograničava izvoz zlata sa svog domaćeg tržišta – to ne utiče na odnos Kineza prema zlatu. Kada je cena zlata rasla 2020. godine, bilo je više ljudi koji su pokušavali da izvezu zlato nego što je bilo zlata za izvoz, sve dok kineska vlada nije prestala da izvozi zlato. Zlato u Šangaju trgovalo se sa velikim diskontom u odnosu na cene u Londonu.
Cena zlata i šangajska premija (marža), u poređenju sa londonskom spotom, uporno se kreću u suprotnim pravcima. Ako cena zlata raste, potražnja u Šangaju opada i premija opada. Ako cena padne, tražnja u Šangaju jača i premija raste. To je taj plimni obrazac.
Prikazane premije za cene zlata u Šangaju u kineskim juanima pokazuju da su Kinezi osetljiviji na promene cene zlata u američkim dolarima nego na promene cene juana.
Smanjenje potražnje za avionskim prevozom u 2020. nije uzrokovano nijednim od gore navedenih razloga. Glavni razlog je bio povećanje troškova letenja. To pokazuje jaka korelacija između šangajske premije i cene zlata.
Indijsko tržište zlata
U Indiji je 2020. cena zlata bila skuplja od cena robe u mnogim drugim gradovima. Ali to nije uvek bio slučaj – u stvari, cene robe u nekim gradovima obično su bile bliže ceni zlata od drugih.
Svetsko zlato je podeljeno na različite novčiće, od kojih svaki ima različitu vrednost. Najvredniji novčić je zlatni dolar, koji vredi 1.000 dolara. Drugi novčići imaju različite vrednosti, ali zlatni dolar je najvažniji.
Indija od 2017. ima ograničenja na izvoz zlatnih poluga. To znači da ljudi u Indiji ne mogu da kupe onoliko zlatnih poluga kao nekada, jer za njima nema tolike potražnje.
Kinezi i Indijci su veoma svesni šta nešto vredi i ne vole da cene naglo rastu. Dakle, kada je cena zlata porasla za 30% za šest meseci, odlučili su da je vreme da rasprodaju svoje zlato. Ovo je stvorilo osnovu za budući rast cene zlata.
Istočna tržišta su osetljiva na promene cena
Na Bliskom istoku i jugoistočnoj Aziji postoji mnogo regionalnih tržišta i vrlo brzo reaguju na promene cena. Ako cena zlata poraste, mogu da ga prodaju na tržištima u Londonu ili Cirihu, često u velikim količinama.
Nešto zlata stiglo je u SAD i Veliku Britaniju sa istoka 2020. godine, ali nije bilo masovnog egzodusa. U Singapur i UAE stiglo je 120 tona zlata, a u Švajcarsku oko 130 tona. Iz Hong Konga je u Švajcarsku, SAD i Veliku Britaniju otpremljeno oko 400 tona zlata.
Kada cena zlata poraste, Hong Kong više izvozi na Zapad nego što uvozi. Ali kada cena zlata padne, Hong Kong više uvozi sa Zapada nego što izvozi.
U 2020. Švajcarska je uvezla 300 tona zlata, dok je Velika Britanija uvezla 1.175 tona. Velika Britanija je mesto gde većina zapadnog institucionalnog novca čuva svoje zlato, a trgovina zlatom u UK odražava veleprodajnu ponudu i potražnju sa londonskog tržišta poluga. Britanska maloprodajna potražnja za zlatom je veoma mala, a zlato se ne kopa u Velikoj Britaniji.
Donji grafikon prikazuje ukupan neto uvoz UK i njenu neto trgovinu sa Istokom. Ovo je manifestacija oseke i plime koja postoji na globalnom veleprodajnom tržištu i nije slučajno što je u osnovi ovog tržišta.
Švajcarska topi zlato i prodaje u Njujorku
Trgovina zlatom između Ujedinjenog Kraljevstva i Istoka se odvija preko Švajcarske. London prihvata samo zlatne poluge od 400 unci, a poluge u Aziji teže mnogo manje, tako da švajcarske rafinerije moraju da ih tope da bi se prilagodile izvozu na istok. Međutim, izgleda da je Velika Britanija bila neto izvoznik zlata u Švajcarsku 2020. Zašto?
Pretpostavlja se da je uzrok nedavne dislokacije tržišta zlata izbijanje korona virusa i posledična blokada koje su sprovele vlade širom sveta. Nedostatak putničkih letova zbog pandemije rezultirao je nestašicom zlata, jer se plemeniti metal obično prevozi na takvim letovima. Ovo je stvorilo disparitet između cena zlata na Londonskom i Comex tržištu, pošto su fjučers ugovori istekli bez mogućnosti arbitraže.
Banke poluga su odlučile da iznajme teretne avione i poslale velike količine poluga iz Velike Britanije u Švajcarsku u aprilu i maju iz praktičnih razloga. Pored drugog zlata kupljenog tokom cele godine sa Bliskog istoka i Azije, zlato u Švajcarskoj je uglavnom pretopljeno u poluge od 100 unci za prodaju na Comex-u u SAD uz veliku premiju.
Rusko zlato
Velika Britanija je 2020. uvezla zlato iz različitih izvora, uključujući Rusiju, Kanadu, Uzbekistan, Australiju i Južnu Afriku. SAD su uvezle ukupno 220 tona zlata.
Postojalo je nekoliko faktora koji su doprineli kretanju zlata sa istoka na zapad u 2020. Najznačajniji faktor je bila cena zlata koja je bila postavljena na zapadu. Ostali faktori koji su doprineli uključivali su povećane premije u Kini i Indiji, kao i povećan neto uvoz u tim zemljama. Švajcarska, Velika Britanija i SAD su takođe izvozile zlato na istok. Ovaj obrazac je još uvek bio na snazi 2022.
Grafikon: Zlato kako teče ka Istoku 2022.
Obrazac oseke i oseke je način da se opiše kako funkcioniše tržište zlata
Cene idu gore i dole u redovnom obrascu, a ovaj obrazac se može koristiti za predviđanje budućih cena.
Okvir oseke i plime je poput mape koja nam pomaže da razumemo tržište zlata. Govori nam odakle zlato dolazi i kuda ide, i kako to utiče na cenu.
Cena zlata je vođena fizičkim protokom zlata u i iz UK. To je zato što Velika Britanija ima najlikvidnije spot tržište zlata, što znači da se tamo dešava mnogo kupovine i prodaje zlata. Tržišta derivata (tržišta za stvari poput opcija i fjučersa) takođe imaju veliki uticaj na cenu zlata, ali ono što se dešava na tim tržištima se na kraju pretvara u fizičku kupovinu i prodaju zlata od strane arbitraža (ljudi koji kupuju i prodaju stvari da bi iskoristili razlike u ceni) u Londonu. Dakle, na kraju, samo fizička ponuda i potražnja mogu da promene cenu fizičkog zlata.
Hartije od vrednosti zaštićene od inflacije, ili TIPS
Su vrsta ulaganja koja može pomoći u zaštiti vaše štednje od inflacije. Inflacija je kada cene rastu tokom vremena i može smanjiti vrednost vašeg novca. Uz TIPS, vlada garantuje da će vaša investicija pratiti inflaciju, tako da će vaša ušteđevina u budućnosti vredeti više.
(TIPS – Treasury Inflation-Protected Securities — Hartije od vrednosti zaštićene od inflacije)
Ovaj model nije dobro izbalansiran i možda neće trajati. Veza između prinosa na zlato i TIPS (mera koliko kamate dobijate na svoju investiciju) počela je da slabi od februara. Cene zlata su pale od aprila do oktobra, ali ne onoliko koliko je prinos TIPS predviđao.
Cena zlata je uglavnom određena onim što se dešava na Zapadu.
Odnos zlata prema TIPS-u u UK
Količina zlata koja se može kupiti sa jednom jedinicom TIPS valute. U 2013. godini taj odnos je bio 1.04%, a u 2022. godini se očekuje da će taj odnos biti 1.14%.
Pogled na odnos između neto priliva zlata u Ujedinjenom Kraljevstvu i prinosa od TIPS-a u 2022. godini, u poređenju sa 2013. kada su prinosi TIPS-a takođe brzo porasli. Ovo pokazuje da kada prinosi TIPS-a rastu, raste i količina zlata koja teče u UK.
Ovaj grafikon prikazuje količinu novca koju su ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu potrošili na zlatnike tokom vremena.
U 2013, kada je prinos na TIPS-u naglo porastao (plus – 1,5%), Velika Britanija je bila veliki neto izvoznik. To znači da je više izvezla nego uvezla. Za mesec dana, maja 2013, izvezla je 345 tona. Međutim, 2022. godine, kada je prinos na TIPS još naglo porastao, neto izvoz UK je bio mnogo niži nego 2013. To znači da je više uvezlo nego što je izvezlo. Švajcarska je takođe izvezla manje u 2022. nego u 2013. SAD su izvezle više u 2022. nego u 2013. godini, ali nedovoljno da nadoknade ukupan pad Zapada.
Zapad će 2022. godine izgubiti polovinu onoga što je imao 2013. Cene zlata će se rasti, a to može biti znak da dolazi bikovsko tržište.